Момине приче

Одакле сте ви Цебаловићи, да нисте из Црне Горе, пита ме један пријатељ са Фејсбука, после једне моје објаве. Из племена Пјешивци, код Никшића у Црној Гори, одговарам. Сретао сам се велемајстором Мишом Цебалом на шаховским турнирима у Врњачкој Бањи. Причао ми је да је и његово порекло из Црне Горе. Има ли везе Цебало и Цебаловић, пита ме. Има. Имам доказе да су Цебаловићи живели на Корчули у 17. веку, али то је дуга прича за Фејсбук, завршавам ту тему. Сећам се, кад сам био мали, отац и ја смо се често питали, слушајући вести о југословенским шахистима, да ли смо неки род са Мишом Цебалом. Никада се нисмо чули нити видели с њим, нити смо се ми Цебаловићи озбиљније бавили том везом, па ме је ово што ми је написао пријатељ са Фејсбука обрадовало. Он је само потврдио оно што сам ја, откако постоји интернет, успео да сазнам – Цебало са Корчуле има везе са Цебаловићима из Црне Горе. Цебаловића нема на Корчули већ више од 300-400 година. А било их је. На интернету сам нашао писане...

Пре готово 60 година, када сам полазио у школу, кафу смо куповали у оближњем дућану. Стајала је у отвореним платненим џаковима од по 50 кила. Није се куповала пржена, тада је није било. Нити се куповало по 100, 200 грама. Купиш кило сирове, да је имаш за дужи период. Још имам пред очима слику сирове кафе и отвореног џака из кога се металном лопатицом захвата кафа и сипа у папирне кесе. Кад дође време за пржење, моја бака која је тада имала 82-83 године, сипа шаку-две у пржун, отвори врата од „смедеревца“ и гурне пржун унутра, да буде изнад жара. Вратанца шпорета отворена и ја полако окрећем пржун. Слушам пуцкетање жара и звук кафе која се у пржуну преврће. Понекад ми онај врх пржуна, намештен на неку избочину у ложишту, спадне, па пржун упадне у жар. Брзо га подигнем, па опет окрећем. Бака будно прати да ми се нешто не деси. Да жар не искочи. Имали смо и пржун у коме смо пржили кафу на шпорету. Тај је имао ручку, коју сам држао да пржун не склизне са шпорета, а другом руком сам окр...

Први пут сам га срео 1987. године. Био је председник ЦК СК Србије. Освајање власти и његов успон почињу. Иде се ка обрачуну на Осмој седници. Ја нисам био на почетку каријере. У новој средини, у „Политици“, у коју сам дошао годину дана раније, тек је требало да се доказујем. Почели су сукоби две струје у СКС, навијачка извештавањa са састанака, изјашњавања партијских одбора ... „Политика“ се већ определила. У јануару те године, беше недељни број, објавили смо хумореску „Војко и Савле“. Део прљаве политичке игре . Увод у још веће сукобе, поделе, смењивања... Било је много тих партијских састанака. Уредници траже нове, младе партијске извештаче. Зове ме Пера Јанковић. Мислим да је тада био уредник политичке рубрике. Новин e су правили он и Слободан Лазаревић, кога смо звали Лаза Фраза. Лаза је шефовао у деску. Пера ме хвали, о бећава ми сјајну каријеру, само ако пристанем да идем на те састанке и доносим извештаје. Све у четири ока. Знао сам шта се дешава са тим извештајима. О...

Електропривреда Србије је од 1997. до 2012. године, када сам као директор за односе с јавношћу учествовао у реализацији донација, обезбеђивала значајну финансијску помоћ  српском здравству, просвети, хуманитарним установама, спорту, пре свега националним спортским савезима и свима који брину о очувању историјске, духовне и културне баштине Србије. Међу њима је била и Српска православна црква. Врх ЕПС-а је увек желео да програм поводом Дана електропривреде Србије, 6. октобра, на дан када је на Дорћолу прорадила прва јавна електрана „Снага и светлост“, буде занимљив, да не буду само говоранције и музика. Имао сам слободу да осмислим догађај, предложим га председнику Управног одбора и генералном директору и да, кад се сагласе, кренем у реализацију. Увек би се чекало последњих месец дана, јер увек има важнијег посла. Тако је било и те 2011. године. Главна порука са свечане седнице УО, требало је да буде да је ЕПС друштвено одговорна компанија. То би значило да је ЕПС свестан да у...