Два пута сам га срео - први и последњи пут

Први пут сам га срео 1987. године. Био је председник ЦК СК Србије. Освајање власти и његов успон почињу. Иде се ка обрачуну на Осмој седници.

Ја нисам био на почетку каријере. У новој средини, у „Политици“, у коју сам дошао годину дана раније, тек је требало да се доказујем. Почели су сукоби две струје у СКС, навијачка извештавањa са састанака, изјашњавања партијских одбора...

„Политика“ се већ определила. У јануару те године, беше недељни број, објавили смо хумореску „Војко и Савле“. Део прљаве политичке игре. Увод у још веће сукобе, поделе, смењивања...

Било је много тих партијских састанака. Уредници траже нове, младе партијске извештаче. Зове ме Пера Јанковић. Мислим да је тада био уредник политичке рубрике. Новинe су правили он и Слободан Лазаревић, кога смо звали Лаза Фраза. Лаза је шефовао у деску. Пера ме хвали, обећава ми сјајну каријеру, само ако пристанем да идем на те састанке и доносим извештаје. Све у четири ока. Знао сам шта се дешава са тим извештајима. Он или они их коригују, да буду како треба, па новинаре потписују а не питају да ли прихватају те промене. Одбијао сам. Не знам ја то, говорио сам. Не брини, ми ћемо то да средимо, да не буде грешке, објашњавао ми је Пера.

Никада нисам хтео да будем политички извештач. Био сам упоран. Нисам прихватао такве понуде. Душан Тешић, који је пратио енергетику, тада политички погреши, изабере страну супротну од оне којој су се приклонили уредници, склоне га, узму му сектор, пошаљу га да ради ноћну смену. Ја сам држао привреду, али сам се тада изборио за енергетику. Мора неко. Да га нисам зграбио, дали би га другоме.

Једног дана ме зове Пера. Идеш  у фабрику Иво Лола Рибар, Железник. То је Слобина радна посета. Ти иначе пратиш привреду, овонема везе са политиком.

За истим столом у „Лоли“ Милошевић, преко пута њега Михаило Милојевић, директор „Лоле“, касније председник Привредне коморе Србије и пословодство „Лоле“. Ту сам и ја. Извештавам. Ја сам на овој слици коју објављујем, други са његове леве стране. „Политика“ им је важна, па њен новинар добија значајно место. А Милојевића сам знао одраније, долазио сам код њега као новинар Београдског ТВ програма. Слушам шта причају. Пишем да нешто не пропустим, да не погрешим.  

„Лола“ је наша значајна фабрика, каже Милошевић. Наменска производња је изузетно важна за Србију. Тај сектор треба да развијамо, да јачамо нашу одбрамбену моћ. „Лола“ ће да прави нови тенк, најављује председник ЦК СКС.

То је била вест, наслов. Због тога смо и дошли у ИЛР. Сутрадан сви пишу о новом тенку. Србија јача наменску индустрију. После неколико година, Србија, која није била у ратовима, слала је српску младост да гине борећи се за неку нову Југославију у којој ће опет сви Срби живети у једној држави. Тако је бар Милошевић планирао.

Прошло је 13 година. Он влада Србијом, а ја сам напустио „Политику“  и отишао у ЕПС. Тамо сам директор за односе с јавношћу.

Наш други и последњи сусрет био је у септембру 2000. године. Приближавају се избори заказани за 23. септембар. Последњи велики митинг СПС-а у Србији је 12. септембра 2000. у Кусјаку (Неготин), код ХЕ „Ђердап 2“. На митингу говори он. Пре митинга, пушта последњи ревитализовани агрегат у тој ХЕ. Агрегат није био спреман за рад. Али, морало се. Избори су, нешто мора да се отвара, да се славе радне победе. После сликања за медије, агрегат је заустављен.

Пре митинга, на видиковцу код ХЕ, окупили су се сви најважнији политичари из СПС-а и ЈУЛ-а. Ту је и војни врх, на челу са генералом Драгољубом Ојданићем. У име ЕПС-а ту су Драган Костић, генерални директор ЕПС-а, Миливоје Илић, директор ЈП ХЕ „Ђердап“, Жива Топалов, ветеран, један од људи који је градио „Ђердап 1“, и – ја. Списак људи који тада могу да буду ту, направио је генерални директор.  Од медија ту је само камера РТС-а која помно снима сваки његов корак. Новинари нису присутни. Сви чекају митинг.   

Стојим са стране, гледам, слушам. Сви су окупљени око њега. Он озбиљан, полунамрштен, са рукама прекрштеним на леђима. Кроз велике стаклене прозоре видиковца гледа према хидроелектрани. Костић му објашњава значај система „Ђердап“, какви су нам планови. Сви слушају. Нико ништа не прича. Жива Топалов му потом, у другом делу видиковца, показује карту-рељеф тока Дунава, која је окачена на зид. На карти која обухвата цео ток Дунава кроз Србију, па све до Црног мора, означене су локације „Ђердапа 1“, „Ђердапа 2“ и – „Ђердапа 3“.

Где је та електрана „Ђердап 3“, знамо за ове две, пита Милошевић.

Тек треба да се гради, то ће бити реверзибилна ХЕ, каже Топалов и показује локацију негде у брдима.

Он даље пита а Топалов објашњава важност „Ђердапа 3“, како ће се Дунав пумпати узбрдо, како ће се горе направити велико језеро.  Милошевић врло пажљиво слуша и гледа у карту.

Слушам и гледам. Проговара само ко буде питан. Време је за митинг. Он креће ка излазу. Први, на челу. Сента се не одваја од њега. Сви у колони за њим. Мора да прође поред мене. Прилази ми и пружа ми руку. Изненађен, пружам и ја. Рукујемо се. Представљам се.

Како рекосте презиме?

Цебаловић.

Познато ми је, каже он.

Радио сам пре ЕПС-а у „Политици“, био сам новинар, писао сам о енергетици, објашњавам. Можда из „Политике“.

Да, вероватно одатле, читам ја „Политику“, каже и наставља према излазу. Одоше сви на митинг. Ја остајем.

То је био наш други и последњи сусрет.

Почиње митинг на који су из Пожаревца аутобусима довезени запослени у ЕПС-овим предузећима из Костолца, као и из других јавних предузећа. Ланч пакет и дневница, да се издржи тај дан на путу. Медији у току дана јављају да је на митингу било од 10.000 до 100.000 људи. Бројка зависи да ли су за Милошевића или против њега.

После сат-два почиње да ми звони мобилни. Зову новинари. Митинг је готов. Траже детаље о „Ђердапу 3“. Откуд то, питам. Почиње изградња ХЕ „Ђердап 3“, кажу. Како, кад, одакле вам то, питам. Па, најавио Слоба. Тако су га  звали многи новинари.  

Дођите сутра код мене, све ћете добити, кажем да их смирим и купим време. Зовем сараднике у Београду. Нађите ону брошуру о „Ђердапу 3“, копирајте је целу у 20 примерака и спремите да сутра делимо новинарима.

Сутрадан у новинама велики наслови у извештајима са митинга - „Почиње изградња ХЕ „Ђердап 3“. То је ударна вест. Новинари навалили у Центар за односе с јавношћу. Добијају материјале. Преписују, не траже саговорнике. У свим медијима се прича о „Ђердапу 3“ наставља. Није битно што ЕПС тада није ни планирао да крене у тај пројекат. Било је важно да се најављује.

Даљи ток приче знамо.

Изградња ХЕ „Ђердап 3“ тада није почела. Још чекамо да почне.