Живот после смрти
Кола су полако клизила по широкој сеоској улици. Поглед му је више лутао по кућама и двориштима него што је пратио пут. Чврсто је држао волан, покушавајући да оживи давно угашене слике из детињства и младости. Угледао је цркву у којој је крштен. Недалеко од ње била је школа у коју је ишао, а поред ње ливада по којој је трчао за лоптом. Збунио се када је видео дом културе, некада оронуо, сада обојен јарким бојама, у коме је ашиковао са девојкама из комшилука. Ту је упознао и Милицу, своју жену. У сусрет су му долазили непознати људи који нису скидали поглед са његових кола. Неки незнанац, сигурно мисле. Пролазио је поред њих желећи да се тај улазак у село што пре заврши. Дом у коме је рођен био је на брду недалеко од центра. После неколико минута га је угледао. Срце је хтело да му искочи из груди, у стомаку је осетио грч, облио га је хладан зној. Волан је стегао још јаче. Није знао шта ће се десити у његовој глави кад се после четрдесет година појави на прагу куће. Успорио је, тек да не...