Постови

Брисање

-
Слика
Пре извесног времена стигла ми је вест – умро је мој први уредник на телевизији. Човек који ми је много помогао, пружио руку и повукао ме када сам био на раскрсници живота. Дао ми је прилику да кренем путем којим сам желео да идем од малих ногу. Живот нас је одвео на разне стране. Шибао нас је. Више њега него мене, јер је остао Човек, онакав какав је био и онда када смо се срели неколико деценија пре тога. У годинама које су уследиле, видели смо се неколико пута. Звао ме је у емисије које је уређивао на неким другим телевизијама. Нисмо се позивали телефоном, нисмо се виђали у кафанама, како смо знали, кад смо били много млађи. Ипак, никада га нисам заборавио. Памтим га. Гледао сам у телефон. На дисплеју је било његово име и презиме. Притиснуо сам дугме delete. Избрисао сам га. То чиним кад год неко кога сам познавао оде на неко друго, боље место. Прихватам те чињенице као неминовност. Телефон чува и оно што је у животу већ одавно престало да постоји. Нема потребе да буду у њему, није ...
Постави коментар
Прикажи све

Пролазник

-
Слика
Таман када је требало да крене у прве освајачке походе, пубертетске бубуљице уздрмале су му самопоуздање. Имао га је тек толико да је и једна била довољна као алиби за повлачење. А није била само једна. Накупило их се. С муком је стајао пред огледалом. Образи су били прекривени црвеним бубуљицама или, кад их је сам цедио, надајући се да ће тако решити проблем, крвавим крастама. Козметичке салоне и третмане родитељима није смео ни да помене. Пара за то не би било. Одлазио је на кожну клинику у Џорџа Вашингтона, сатима седео међу стотинама пацијената и чекао да добије рецепт за лосионе и неке пудере који му ништа нису помагали. Само је слушао. –  То је нормално, то је пубертет, проћи ће. Није имао времена да чека да све то прође. Нико му није рекао ни шта је пубертет, у какво то доба улази. Ко да му објасни? Ни оцу ни мајци нико то није објашњавао. Где и код кога су они могли да савладају то градиво, па да бар мало утеше бубуљичавог сина? Ни у школи се о томе није учило. Само је чуо ...
Постави коментар
Локација: Србија
Прикажи све

Док се књига одмара

-
Слика
Ударио сам последње слово. Не последњу реч, не последњу реченицу – него последње слово. Онај кратки, тупи звук по тастатури који је означио да је посао завршен. После две године стигао сам до краја, иако на почетку нисам знао куда ме тај пут води. Почело је писањем прича. Са жељом да негде давно сакривена сећања поделим са другима. Прича по прича, накупило се. А онда сам, када сам у њима видео цео свој живот, решио да све то сакупим, да видим шта има, шта од тога може да буде. И „родило“ се нешто. Сачувао сам документ, затворио га и послао све то записано и сабрано да се одмара. И оно од мене и ја од њега. Мораћемо да се сада мало одмакнемо, да се боље видимо. Срешћемо се ускоро, кад почне ново читање, кад се очи и глава одморе и ужеле свих тих прича. Већ неколико дана ништа не радим. Не пишем, не читам, не мислим о ономе што је управо завршено. Исцеђен сам. Копао сам по себи месецима, као да сам у руднику. Схватам да је заједно с књигом на одмор отишао и мој глас. Зато ме није било на...
Постави коментар
Локација: Србија
Прикажи све

Уточиште

-
Слика
Зашто пишеш само о прошлости, питају ме. Кажем, уз осмех који крије тугу, да нисам довољно маштовит. Моја машта није бујна да измишљам живот, нити ми је живот био довољно бујан да бих имао превише маште. Зато причам оно што је у мени — приче из прошлости које сам проживео. Оне оживљавају оно што је негде остало. Прошлост није мртва, није изгубљена, докле год у мени постоји сећање које може да је дозове. Једног дана можда ћемо моја прошлост и ја постати део нечије друге прошлости. Зато покушавам да је сачувам. Да се не враћам у прошлост, не бих имао ни себе ни своје приче. Тамо ме чекају мириси, гласови и радости детињства и младости којих више нема, али су још у мени живи. У тим сећањима срећем људе који одавно нису са мном; у њиховим гласовима и данас осећам ону благост и људскост коју овај свет не уме да подари. Ипак, ја јесам у садашњости. Живим у њој, покушавам да се сналазим у ономе што ме окружује, али често не успевам. Истина је, у њој се не осећам добро. Тешко је схватам и не п...
Постави коментар
Локација: Србија
Прикажи све