Огољавање
Чврсто је држао колица за пијацу, седећи негде у средини аутобуса. Био је задовољан што га није дуго чекао, а још срећнији што неће морати да стоји. Чекало га је бар пола сата вожње. У аутобусу није био сам. Одвикао се од гужве и градског саобраћаја, јер је ретко излазио из свог краја. – Е, знаш шта има ново? Мишко има нову девојчицу. Не прича ми ништа, али видим ја. Већ неколико дана тушира се два-три пута дневно, што му се иначе не дешава ни за недељу дана. Па ударио фризуру, ошишао се, да, да, и почео да се брије сваки дан, иако то може да скине и кад стоји на промаји. Никада није турао нос у туђе ствари, нити га је занимало туђе двориште, али је сада, мимо своје воље, морао да слуша ову причу. – И све ја то гледам, ћутим, правим се да ништа не видим. Знам ја то, прошла сам то. Него ми чудно, нисам знала да је раскинуо са оном претходном... Ма није био с њом ни десет дана, сада нека друга. Чим се он толико умива, лицка и мирише, ова га је изгледа добро дрмнула. Гласан смех пропратио...