Сећања на људе од струке, имена и угледа

Друштво Србије за односе с јавношћу (ДСОЈ) је средином 2014. године за најбољег комуникатора са јавностима прогласило Предрага Марића, начелника Сектора за ванредне ситуације и помоћника министра унутрашњих послова. Имао сам част да му, као члан жирија ДСОЈ-а, уручим признање. Недуго потом, позвао сам га и замолио за помоћ. Радио сам докторску дисертацију о кризним комуникацијама електроенергетског сектора Србије у ратним условима и желео сам да неке моје поставке проверим код човека који живи и ради у кризама. Памтићу те сусрете. Имали смо о чему да причамо. Својим погледима и саветима пуно ми је помогао.

У комисији за одбрану дисертације био је и проф. др Желимир Кешетовић, са Факултета безбедности Универзитета у Београду. Професор Кешетовић, експерт за кризни менаџмент, касније је постао ментор Предрагу Марићу на изради његове докторске дисертације. Марић је дисертацију завршио крајем 2021. године и спремао се да је брани. Нажалост, разболео се и од последица короне, преминуо је у јануару 2021. године. Часно је радио свој посао у нимало лаким временима. Није мало нас који смо са поштовањем гледали његове комуникацоје са свим јавностима. Слава му и нека почива у миру.

А у пролеће 2017. нашао сам се у друштву најбољег комуникатора у 2016. години. Друштво Србије за односе с јавношћу одлучило је да признање добије Миодраг Мајић, судија Апелационог суда. Била ми је част да се нађем у његовом друштву. Овога пута не као члан жирија, већ као добитник признања ДСОЈ-а за најбољи академски рад у 2016. години у области комуникација. То је она докторска дисертација на којој су ми помагали Предраг Марић и касније његов ментор проф. др Желимир Кешетовић.