Парк пријатељства - трећи део

Пре десетак дана објавио сам слике из Парка пријатељства. На њима поломљене плоче на којима пише када је ко посадио које дрво, поред плоча нема дрвећа...Осушило се ваљда. А можда је неко и поломио, извадио. Кад већ ломе плоче, што не би ломили и стабљике.

Поред плоче са именом Леонида Брежњева (СССР) на којој пише година 1976. није било дрвета. Од пре неколико дана сада је ту млада бреза. Није стара 48 година, како пише на плочи. Али, бар је дрво ту. 

Канцелар Хелмут Шмит (СР Немачка) посадио је дрво 1977. али је и то дрво нестало. Плоча без дрвета. Од пре неколико дана и ту је младица, не стара 47 година, али, добро, сада је поред плоче и дрво. 

Иван Ћурковић, као први човек Олимпијског савеза Србије посадио је дрво 2007. године у делу који се зове Олимпијска алеја. Тада је постављено и спомен обележје Европског олимпијског фестивала младих (EYOF) који је одржан у Београду. Недавно сам сликао плочу поред Ћурковићевог дрвета, али дрвета није било. Сада је ту младица "стара" 17 година. 

У истој Алеји, српски олимпијци су 2008. године, уочи поласка на ОИ у Пекинг, посадили дрво, постављена је плоча. Неко је у међувремену плочу поломио, дрво је нестало. Зеленило Београд је и ту засадило нову младицу "стару" 16 година. Поломљена плоча није замењена. Комади су само лепо сложени. 

Исту судбину је имало и дрво које је посадио Хосни Мубарак 1982. године. Уместо оригиналног дрвета, сада је ту младица за коју пише да је ту, судећи по плочи, већ 42 године.

Да не закерам што дрвеће није оригинално, што плоче нестају, ломе их, што су и оне мењане, што нису оригинал из времена када је парк стваран...Неко би рекао да је добро што су и плоче и дрвеће ту. 

Једни саде, други расађују. Једни граде, други разграђују.