Парк пријатељства - први део

Често шетам Парком пријатељства. Шетам и чудим се. Тужан сам кад свашта видим. Питам се зашто тако мора да буде. О томе ћу у следећим објавама, сликом и речју.

Парк пријатељства је, пишу, спомен-парк који треба да представља симбол борбе за мир и једнакост свих народа у свету. Идеју да се формира дали су Млади горани, да се сачува успомена на Прву конференцију несврстаних у Београду.

Прво „дрво мира” засадио је принц Ибрахим Совеил из Саудијске Арабије 3. септембра 1961. године и то се сматра „каменом темељцем” парка. Други платан засадио је туниски председник Хабиб Бургиба, а затим су у наредних шест дана трајања конференције државници у парку садили симболе мира. Јосип Броз Тито је као домаћин засадио свој платан 7. септембра (у част мог петог рођендана, шала мала) и тај датум се сматра званичним почетком формирања Парка пријатељства. За време конференције, у Алеји мира, засађено је 26 платана које су засадили државници земаља, за време конференције несврстаних у Београду.  Алеја мира је дугачка 180 метара. Толико земаља се окупило у Београду које су се тада залагале за несврстаност, мир и политику мирољубиве коегзистенције. 

Платан је изабран због дуговечности и жеље да њихове идеје трају што дуже. Поред сваког засађеног дрвета постављена је камена плоча са именом државника и земље из које долази, годином сађења и латинским називом дрвета Plаtаnus аcerofiliа. Саднице платана су постављене на удаљености од осам метара да би се на одређеној висини свог раста спојиле и тако формирале јединствен зелени низ, што треба да симболизује повезаност свих народа у идеји мира и несврстаности.

Парк пријатељства је обновљен 2019. године. Уређен је плочник, постављене су нове клупе и корпе за отпатке, постављена је нова расвета и засађено је ново дрвеће.

Камена обележја испред „стабала мира”, њих 191, издигнута су и очишћена. Засађена је 61 нова „садница мира” уместо оних које су се у међувремену осушиле. 

У знак пријатељства дрво су засадили Тито, Џавахарлал Нехру, Гамал Абдел Насер, Франсоа Митеран, краљица Елизабета II, Фидел Кастро, Моамер ел Гадафи, цар Хаиле Селасије, Леонид Брежњев, Михаил Горбачов, Ричард Никсон, Џими Картер, Тодор Живков, Николае Чаушеску, Ким Ил Сунг, Индира Ганди… Последњи званичник који је посадио дрво за време постојања СФРЈ био је румунски председник Јон Илијеску, који је 1991. године засадио 194. стабло у парку. Традиција сађења дрвећа у парку се одржала, па су 2007. године и Ролингстонси, пред свој концерт, засадили дрво. 

Први платан у Алеји мира, са десне стране, кад се гледа од Вечног пламена (ни данас не гори, иако је споменик обновљен) ка Музеју Савремене уметности, је посадио Јосип Броз Тито. Поред њега платан Нехруа, потом Насера, Макариоса...Поред Титовог платана, нема плоче. Пре неколико месеци је била разбијена, на комаде. Сада је ту само један камен. То није једина уништена плоча.