Одмори се, мајко
При сваком покрету, док сам се превртао у кревету, осећао сам јаке, оштре болове који су ме ударали у мозак. Добро сам их знао, дружимо се деценијама. Све је почело незгодним покретом, искакањем дискуса, а сада ми се понавља кад год пролазим кроз неки стрес. Одмах следи спазам у лумбалном делу. Ово је био пословни стрес, један у низу, ни први ни последњи. Болови су били неподношљиви. Ни да устанем, ни да се померим. Уз лекове против болова преспавао сам ту ноћ. Ујутру нисам могао да устанем. Био је то петак, 22. фебруар 2013. године. Мало после десет зазвонио ми је мобилни телефон. Сестра. Знао сам да је отишла да посети мајку, да оде са њом код доктора. Нисам очекивао позив, ишле су само по месечно следовање лекова. „Биле смо код докторке Катарине. Рекла нам је да одмах идемо у ургентни центар“, узбуђено је почела причу. „Чим смо ушле, докторка је нетремице гледала у маму. Није скидала поглед с ње. Питала је да ли јој је добро, има ли неке тегобе.“ „Шта је мајка рекла?“ „Рекла је да н...