Момине приче

Грађански и студентски протести у Србији због покрадених избора у режији Слободана Милошевића и СПС-а трајали су од половине новембра 1996. до краја фебруара 1997. године. Хиљаде људи су свакога дана шетали и мирно протествовали. Било је и контрамитинга, како би се народ међусобно побио. Било је много тешко и много тужно. А ја, гледајући све ово на београдским улицама, сећам се 26. децембра 1996. године. Био је четвртак. Изашао сам са супругом до Теразијске чесме да видим шта се дешава. Тада смо купили сателитску антену да са страних ТВ гледамо шта се дешава стотинак метара од нашег стана, јер су нас домаће ТВ станице лагале. У суровом обрачуну са народом, жандармерија те вечери није бирала кога и како удара. Пре него што је један од њих почео да ме удара, покушавао сам да разговарам са њим, да га убедим да стане, да ме не удара. Стајао сам мирно. У рукама нисам имао ништа. По нагласку сам видео да није из Београда. Тачно је било да су их доводили из унутрашњости и да их је било из Кра...

О нама је пре 100 година писао др Арчибалд Рајс. Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге „Чујте Срби, чувајте се себе!“. Књига је завршена 1. јуна 1928. а штампана је тек 2004. године. Суочен са нама, морао је да нас опише, да нам укаже какви смо, надајући се да ћемо постати бољи. Швајцарац који је истраживао аустроугарске злочине над Србима, који је сахрањен на Топчидерском гробљу у Београду, док му је срце у урни, по његовој жељи похрањено са солунским борцима на Кајмакчалану, умро је од последица можданог удара. Зло му је чинио први комшија, Србин. Рајс није издржао то, а издржао је да види и прегледа хиљаде мртвих Срба. Данас се питамо да ли је могуће да смо пре једног века били такви. А онда прочитамо Нушића, Домановића, Ћопића, Александра Поповића... Душана Ковачевића... па и Душка Радовића. Каже Душко - "МУКА ЈЕ ОД ЉУДИ". Изгледа нема еволуције, нема помака. Да ли је све ово што гледамо, видимо, чујемо... наша слика? Слика нашег ...

  Похвалио бих Телеком. Имају ТВ серије које су правили људи са изузетно бујном маштом. То што су они осмислили не знам да ли постоји игде у свету, сем можда у Јужној Америци. У серијама "Државни службеник", "Убице мог оца" и "12 речи" гледаоци могу да виде како ради државна хоботница, како функционише спрега врха полиције и државе са шверцерима дроге и оружја, како специјални државни тужилац, уз помоћ појединаца из БИА, организује шверц дроге, како потпирују рат између криминалних група, како и кога убијају плаћеници безбедносне агенције, како се на намештеним лицитацијама продају хотели и како се кроз куповину пропалих фирми перу паре...Да, било је и тајно гајење марихуане, планирање да се кроз законе легализује употреба у медицинске сврхе...То еј планирао неки тајкун, али су га открили. Видимо и немоћ поштених полицајаца и тужилаца, који понекад буду и убијени, јер се баве оним чиме не би смели. Само хоће да раде свој посао. Наилазимо на поткупљене држа...