Момине приче

Београд 1982. Млади хонорарац у Београдском ТВ програму, јурца за вестима, бори се за опстанак и статус сталног хонорарног сарадника. Добио, поред осталог, сектор - Градска чистоћа. Зови сваки дан, питај, шта има ново. Вест - Београд добија бетонске жардињере, са лименим улошцима за сакупљање смећа. Најавимо, објавимо. Ускоро ме зову из "Чистоће". Имамо проблем, краду улошке. Направимо вест, упозоримо, замолимо, израчунамо штету... Ништа. Нема вајде. Крађе су се наставиле. Београд, 2023. Пролазим улицама и тужан се сећам тих мојих вести од пре 41 годину. Неке нове бетонске жардињере, неки нови лимени улошци и - крађе као пре 41 годину. Каква еволуција свести једног народа, у велеграду Београду. Београђани! Четири деценије краду и уништавају. Они што су крали 1982. сада су у шестој, седмој деценији..али пристигли су наследници, нове генерације. Циљ исти. Тужно. Нада у боље сутра са овом памећу... има ли је?

Данас воде децу код стручњака за професионалну оријентацију, да помогну родитељима. Када сам био дете тога није било. А мени није било ни потребно. Ја сам одрастао уз "Политику", када је "Политика" била институција и када су новинари били новинарчине!!! Тата је куповао "Политику", читао прву половину, ја другу, па смо се потом мењали. Памтим његову поподневну дремку са "Политиком" преко лица. Чита па заспе. Имао сам тада 7-8 година! Већ тада сам желео само да будем новинар. И то само новинар "Политике". Имао сам 11 година, те 1967. када сам почео да пишем за "Дечје новине", Горњи Милановац. Од њих сам добио своју прву сарадничку легитимацију. Наравно да је чувам и сада после 56 година. Сан се остварио. Све остало је сада историја.